Тишма, Александар

Александар Тишма (рођен 16. јануара 1924. у Хоргошу, преминуо 16. фебруара 2003. у Новом Саду) је био југословенски и српски песник и писац. У његовим делима највише су заступљене лирске песме, затим романи и новеле. Био је уредник Летописа Матице српске у периоду од 1969. до 1973.

Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду. Матурирао је 1942. године. У Будимпешти је студирао (од 1942. до 1943.) економију па романистику. Ступио је у народноослободилачку борбу децембра 1944. године. Демобилисан је новембра 1945. године, након чега се запослио као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини\", а затим, 1947.године, у Београду, у „Борби\". На београдском Филозофском факултету 1954 године дипломирао је англистику. Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска\", најпре као секретар, а после и као уредник. Био је члан српске Академије науке и уметности и Академије уметности у Берлину.  Интересовао се за теме људског трагања за слободом и патње, насиља, страха и кривице са којима се људи на том путу срећу. Заједно са Чеславом Милошем, Данилом Кишем и Ђерђом Конрадом сматран је за припадника такозване \"Књижевнсти средње Европе\" – тамне и контемплативне, а опет хуманистичне и подстичуће.