Хочевар, Станислав

Монсињор Станислав Хочевар рођен је 12. новембра 1945. године у селу Јелендол, жупа и општина Шкоцјан код Новог Места, на подручју надбискупије Лјубљана, Словенија. По завршеној основној школи у Шкоцјану 1960. године придружио се Дон Босковим салезијанцима. Гимназију је похађао у Крижевцима и у Ријеци, а потом је ступио у новицијат салезијанаца. Војску је служио у Скопљу 1966/67. Затим је био васпитач у новицијату у Желимљу код Лјубљане. Теологију је студирао на Теолошком факултету у Лјубљани. Постао је свештеник 29. јуна 1973. године.

Магистрирао је на Теолошком факултету у Лјубљани 1979. године с тезом из теологије: „Лични грех у данашњој хамартологији.“ (словен. „Осебни грех в данашњи хамартологији“). Од 1973. године био је васпитач у малом сјеменишту у Желимљу, а од 1979. управник те салезијанске установе.

Две године (1982—84) био је заменик салезијанског провинцијала у Словенији. Затим је четири године био управник интерната за средњошколце — Модестовог дома у Целовцу (Клагенфурт) у Аустрији. Године 1988. био је први пут изабран за провинцијала салезијанаца у Словенији, а од 1994. до 2000. обавља други мандат те исте службе. Учествовао је на четири генерална капитула салезијанаца у Риму. Два мандата је био председник Конференције виших редовничких поглавара и поглаварица Словеније, и затим две године генерални секретар исте конференције.

На светковину Господњег навјештења, 25. марта 2000. године папа Јован Павле ИИ именовао га је за надбискупа коадјутора у Београду. Бискупско ређење примио је 24. маја 2000. у цркви Марије Помоћнице на Раковнику у Лјубљани. У Београд долази за Духове 2000.

На пленарној седници Бискупске конференције Југославије у јесен 2000. прима дужности референта за катехезу и младе, за редовнички живот те постаје председник бискупске комисије за Каритас.

Дана 31. марта 2001. године папа Јован Павле ИИ, прихвата молбу за разрешење дотадашњег београдског надбискупа др Франца Перка и тим истим монс. Станислав Хочевар преузима службу београдског надбискупа и метрополита.

Дана 16. априла 2001. изабран је за председника Бискупске конференције СР Југославије у којој обавља и друге функције.

Новембра 2020, поводом свог 75 рођендана, понудио је према канонским правилима захтев за разрешење са функције надбискупа папи Фрањи, али му је папа продужио мандат за још две године до 2022. У новембру 2022. одлази у пензију и на трону београдске надбискупије га наслеђује бискуп зрењанински Ласло Немет.

Додељен му је Орден српске заставе првог степена.