Лихачов, Дмитриј

Дмитриј Сергејевич Лихачов (1906-1999) био је истакнути руски медијевалиста и лингвиста. За живота је сматран највећим светским познаваоцем старог руског језика и његове књижевности. Био је дисидент и преживео пет година у првом совјетском концентрационом логору, где је и написао свој први научни чланак. Након изласка добио је службу у Одсеку за стари руски језик и тамо је остао до краја живота. Био је члан Руске, Бугарске, Мађарске и Српске академије наука и уметности и дописни члан Аустријске, Америчке, Британске, Италијанске и Гетингеншке. Добитник је бројних медаља, награда и почасних доктората. Постао је светски познат као теоретичар културе и публициста. Осамдесетих година је развио концепт који је разматрао хуманизацију и преоријентацију образовних циљева и идеја. Године 1984. је омања планета 2877 названа по њему. Главна дела: Човек у књижевности древне Русије; Поетика старе руске књижевности; Развој старе руске књижевности: епохе и стилови; Руске белешке; Руска уметност од антике до авангарде; Медитације о Русији, итд.