Петровић, Драгољуб

Драгољуб Петровић (Косор код Подгорице, 20. јун 1935), је српски лингвиста, србиста, слависта и универзитетски професор.
Највише се бави српском дијалектологијом, као и проблемима ономастике и словенске лингвогеографије. Аутор је или коаутор четрнаест књига. Редактор је Речника бачких Буњева­ца М. Пеића и Г. Бачлије, Имено­слова бачких Буњеваца истих аутора и Речни­ка српских говора Војводине. Био је члан Међународне комисије за језичке контакте, Међународне ко­ми­сије за Општесловенски лингвистички атлас, Међународног  редакционог коле­ги­ју­ма Општекарпатског дијалектолошког атласа (све под окриљем Међународног комитета слависта) и више до­маћих научних од­бо­ра и комисија. Стални је члан Матице српске, члан уред­ништва Зборника Ма­ти­це српске за филологију и лингвистику (Нови Сад), Српског дијалектолошког зборника (Београд), а био је и члан уредништва Прилога проуча­ва­њу језика (Филозофски факултет Нови Сад).