Симион, Еуђен

Еуђен Симион (1933), познати румунски књижевни критичар и историчар, председник Одељења за Филологију и Књижевност Академије Румуније. Своју каријеру је започео као научни истраживач у Институту за Историју и Теорију Књижевности „Г. Калинеску\" при Академији Румуније, затим је радио као професор на Филолошком факултету на Универзитету у Букурешту, а предавао је румунски језик и књижевност и у Паризу, на Сорбони. Био је председник Академије Румуније (1998-2006), а члан је Румунске и Данске Краљевске Академије Наука, дописни члан  Академије моралних и политичких наука из Француске, почасни члан Молдавске Академије наука. Добитник је бројних награда, признања и почасних доктората, између осталог и Ордена Легије части (2002).
Главна дела: Еминескуова проза; Еуђен Ловинеску, искупљени скептик; Смернице у савременој књижевности; Румунски писци данашњице (И-ИВ); Јутро песника; Меркуцијева смрт; Матерњи језик и језик поезије; Критички одломци (И- ИВ); Мирча Елијаде, чворови и знаци прозе; Сиоран – митологија несавршености; Румунски класици; и низ наслова произашлих из пројеката којима је координирао.