Фај, Жан-Пјер

Жан-Пјер Фај (1925) је један од највећих живих француских песника и филозофа. Заједно је са групом семиотичара основао 1960. познату групу и истоимени часопис критичко-филозофске оријентације Тел Qуел. Након оштрог разлаза са Филипом Солерсом, Фај 1968. оснива легендарни часопис Цханге („Промена\") који поставља за задатак истраживање нових вредности у књижевности где се у фокус ставља сам процес писања. За разлику од Тел Qуел, Жан-Пјер Фај је настојао да новој ревији подари мултикултурни профил најбољег компаратистичког приступа. Када је Цханге престао да излази (1980), Фај је покренуо интердисциплинарни Центар за Поезију и Филозофију, такође међународне оријентације, где се и нашој савременој поезији поклања велика пажња. У свом књижевном раду, индивидуалном и групном, овај лево оријентисани мислилац увек наглашава интернационалну и глобалну одредницу, уместо оне локалне и националне. Као предавач хуманистичке и плуралистичке оријентације, Фај предаје на париском Универзитету за Европска Истраживања где охрабрује мултидисциплинарни развој филозофије и поезије. У најпознатија његова дела убрајају се књига о погубној употреби језика у епоси нацизма, Тоталитарни језици (1972), као и медитације о Фридриху Ничеу (Ниче и Саломе, 2000; Прави Ниче: рат рату, 1998).