Шушњић, Ђуро

Ђуро Шушњић – филозоф, социолог, професор универзитета. Професионални пут отпочео је у Институту друштвених наука у Београду, наставио на Филозофском факултету у Нишу, потом у Институту за друштвена истраживања у Загребу, да би почетком деведесетих година прошлог века дошао на Филозофски факултет у Новом Саду и на крају на Филозофски факултет у Београду. Предавао је на филозофским факултетима у Задру, Загребу и Никшићу.

Његов стваралачки опус је замашан, а потпуно особен. У науку је увео поетски језик, насупрот позитивистичкој сувоћи и досади, али не по цену да одступи од научног налога. Супротно, шушљићевска чаролија поетског казивања учинила је да научно код њега постане још јасније, разумљивије и прихватљивије. У науци је прецизан и тачан, аргументован и језгровит, у писању поетичан и магично привлачан. Није неодмерено рећи да је формирао шушњићевски језик у науци.

У делима је даривао идеје, критиковао идеологије, анализирао појаве и односе, разоткривао узроке, проналазио разлоге, откривао мотиве. Доследан у свему битном, отворен и радознао за непознато, ново и другачије. Други су за Шушњића могућност сопствене допуне, употпуњавања, усавршавања и богаћења. Кроз живот се кретао кјеркегоровски – један једини, сам, стиже на циљ. На том путу све што је нељудско, нечовечно и злочиначко презирао је, одбацивао и супротстављао му се.

Припада ствараоцима чије дело и живот неће доживети судбину пешчаних дина. Оно је већ сада кристална вертикала која ће се успешно одупирати природним и људским непогодама. Животом, стварањем и понашањем показао је и доказао да је особен и непоновљив узор и да ће управо такав припадати свим временима.