Немате књига у вашој корпи SrpskiСрпскиEnglish

Шилер, Фридрих

Natrag

Schiller, Friedrich

 

Јохан Кристоф Фридрих Шилер (нем. Јоханн Цхристопх Фриедрицх вон Сцхиллер, 10. новембар 1759, Марбах на Некару - 9. мај 1805, Вајмар) је био немачки песник, драматург, филозоф и историчар.

 

Шилер је рођен 1759. у Марбаху на Некару. Отац му је био официр у војсци Виртемберга. Нешто касније, око 1764, породица се преселила у Лорх где су живели до 1766. Детињство и младост је провео у релативном сиромаштву. Шилер је почео да студира право 1773, а 1775. медицину. Постао је војни доктор у Штутгарту. Анонимно је објавио драму Разбојници 1781. Дело је доживело приличан успех на својој премијери, нарочито код млађе публике. Међутим, Шилер је услед револуционарних порука драме ухапшен и кратко време је провео у затвору, тако да је напустио посао у Штутгарту и прешао у Манхајм. Године 1783, радио је као библиотекар и добио уговор да ради као писац за позориште у Манхајму. Од 1783. се често селио (Лајпциг, Дрезден, Вајмар), а први пут се срео са Гетеом 1788. Крајем те године, добио је место професора историје и филозофије у Јени. Писао је историјска дела. Имао је велике симпатије за великана свога времена: Вилхелма фон Хумболта. Године 1790. оженио се Шарлотом фон Ленгенфелд. Нажалост, здравствено стање му се погоршало (вероватно од туберкулозе) и додељена му је пензија 1791. На Гетеов наговор 1794. почео је да пише за сатиричне часописе. Револуционарна Француска му је 1792. дала француско држављанство, због његових честих чланака против тираније. Године 1799. вратио се у Вајмар где га је Гете усмерио да пише за позориште. Са њим је основао \"Вајмарски театар\" који се брзо наметнуо на позоришној сцени Немачке, и допринео препороду драмског књижевног жанра. Шилер је живео у Вајмару све до смрти. Добио је племићку титулу 1802. Умро је три године касније, у 46-ој години живота. Од 1934, Универзитет у Јени носи Шилерово име.

 

Његово дело је пуно реторике, и често веома осећајно. Али теме којима се она баве, политичке, етичке или естетичке, значајно су допринеле развоју нових идеја на крају XВИИИ века, и нарочито су допринеле развоју романтизма. Шилер је био великан доба романтизма, и то више него Гете. Његова филозофска дела су и даље актуелна, пуна дубоких мисли. Његови позоришни комади су полетни, представљају људе и личности великог формата, и незаборавне ликове: Виљема Тела, краља Филипа ИИ из Дон Карлоса , Карла из Разбојника , и многе друге.

 

Својим значајем у књижевности класицизма и романтизма, Шилер заузима централно место у немачкој и европској књижевности.



Od istog pisca:


 

 

© Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića