Човек као спона морала и логоса

Као што нам и сам наслов указује, у књизи Човек као спона морала и логоса , фокус је усмерен на човека, његово сопство и егзистенцију као најкомплекснији феномен космоса. „Нарочито је осветљен људски потенцијал за добро и за зло, могућност да слободном вољом човек своју енергију усмери ка логосу (и вредности) или, пак, ка хаосу (који ствара невредност). На тај начин човек својом вољом може сам себе да награђује или кажњава.

Имајући у виду да је историја учитељица живота, већи део монографије аутор посвећује трагању за одговорима о односу морала и логоса кроз време. Аутор морал види као примордијалну и најстарију субјективну логосну појаву која човека одређује као добро биће и закључује да је ‛логос једини амбијент у којем човек може да успе’. И заиста, човек са потенцијалом и за логос и за хаос, требало би да се по природи ствари определи за логос, али, нажалост, нарочито у савремено доба, човек веома лако залута на пут хаоса”.

проф. др Драгутин Аврамовић