Списи из примењене психоанализе

Име Карла Абрахама (1877-1925) неодвојиво је од историје велике фројдовске саге. Као припадник генерације ученика оца-утемељивача, одиграо је пионирску улогу у развоју психоанализе у Берлину. Интегрисао је фројдовску клиничку праксу у област психијатријског знања, уневши на тај начин суштинске промене у лечење психоза: схизофреније и манично-депресивне психозе (меланхолије). Такође је разрадио теорију стадијума сексуалне организације, којом се надахнула Меланија Клајн, његова ученица. Обучио је бројне психоаналитичаре, између осталих Хелену Дојч, Едварда Главера, Карен Хорнај, Шандора Радоа, Ернста Зимела.