Картезијанске медитације

О значају Картезијанских медитација у оквиру укупног Хусерловог опуса довољно сведочи податак да их је аустријски феноменолог Штефан Штрасер 1950. ставио на прво место славне едиције Хусерлиана коју је приређивао Хусерлов архив из Лувена. Могуће је навести многе Хусерлове изјаве којима се потцртава значај Картезијанских медитација . Стандардни кључеви разумевања Хусерлове феноменологије у њој наглашавају логички и методолошки значај. Омиљено опште место је и расправа про ет цонтра могућности филозофије да постане строга наука, водећа наука свих наука, матхесис универсалис . За Медитације је изнад свега карактеристична брига за савременост, њихова „картезијанска“ усмереност такође треба да послужи савременим, а не само антикварним сврхама.