Метафизички смисао светлости у уметничкој прози Николе Милошевића

У својој докторској дисертацији под насловом \"Метафизички смисао светлости у уметничкој прози Николе Милошевића\" Јовица Б. Станковић анализира дело Николе Милошевића проучавајући три важне научне области: филозофију, књижевност и религију. И сам Никола Милошевић, као знаменити професор Филолошког факултета у Београду, највише се бавио филозофијом и књижевношћу. Посвећеност филозофији резултирала је стварањем нове научне дисциплине – филозофије диференције, док се важност његовог књижевно-теоријског рада огледа у одлуци књижевне комисије да награда која се додељује за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, филозофије и естетике, носи његово име. Поред филозофије и књижевности, Никола Милошевић проучавао је и значај религије. Према томе, ова дисертација обухвата анализу три научне области - књижевности, филозофије и религије - а она се заснива на детаљном прегледу огледа, есеја и романа Николе Милошевића.

Намера аутора јесте да затвори круг Милошевићевог опуса, почевши од његових Огледа из антропологије (рани есеј из збирке \"Антрополошких есеја\") и Сенки минулих љубави (последњи роман), односно, покушај да прикаже спектар светлости који се распламсава кроз читав његов рад, да објасни феномен светлости - материјалне и духовне. Методе истраживања примењене у овој десертацији јесу хеуристичка, уз помоћ које се открива све оно што је битно за тему светлости, као и компаративна, заслужна за лакше поређење примера који се такође односе на светлост, а обрађени су кроз варијације у сваком прозном делу Нииколе Милошевића.