Ум црне шуме. Успон и пад Мартина Хајдегера

Ова обимна студија представља целовиту критику филозофског опуса Мартина Хајдегера, једног од најутицајнијих филозофа XX века, чије је дело највећи изазов за тумаче филозофије. Оно што ово дело издваја у мору осталих критичких осврта на Хајдегерову филозофију, који су често нејасни и без поткрепљености, јесте смелост проф. др Милана Брдара да на другачији начин прикаже његову филозофију, а нарочито тзв. другу фазу његовог стваралаштва, у шта се хајдегеријанци не би упустили. Наиме, Брдар је аутор који међу првима говори о другој фази као о мање оригиналном раду, као о \"реплици Хегела\", с обзиром на то да се Хајдегер у многоме ослања на Хегелову филозофију. Иновативност Брдаревог тумачења огледа се у проблему утемељења, који за Хајдегера представља питање: шта је то \"ја јесам?\" Брдар говори о \"утемељењу у смислу\", о утемељењу у смислу човековог бивствовања и сопствености. Код Хајдегера категорије \"бића\" и \"времена\" централна су полазишта за разумевање саме човекове егзистенције. Ослањајући се на његову студију Биће и време , Брдар открива да је за Хејдегера најаутентичнији израз човековог бивствовања - \"бивствовање ка смрти\".

Многи критичари нису били спремни разумети шта би то могло да значи, те је Хајдегер остао несхваћен. Међутим, треба се позвати на другу категорију коју Хајдегер заступа, а то је време: током свог постојања (у времену) човек тежи ка смрти, што је процес који се подразумева. Али оно што одређује човека није његова смрт, већ начин његовог бивствовања. Брдар објашњава да је за Хајдегера битно дистанцирање које подразумева да свако од нас може живети само свој живот (а не туђи), а да је смрт свакако извесна. Он сматра да у периоду када је Хајдегер стварао, непосредно после Другог светског рата, није до краја могло бити прихваћено такво размишљење о смрти, а да се није односило на смрт пожртваног који страда у рату. Зато је и појам рата један од битних полазишта за анализу Хајдегерове филозофије. Наслов Ум црне шуме нас на то и упућује. Брдар одређује \"црну шуму\" као симбол живота човека после рата. Такође, \"црна шума\" (шума испод Шварцвалда) јесте и место у којем је Хајдегер живео након што је пензионисан. \"Црна шума\" не означава само локацију на којој Хајдегер живи, већ и његово душевно стање и размишљања. С друге стране, како сам аутор каже, \"црна шума\" јесте и Хајдегерова филозофија, кроз коју тумачи корачају не би ли дошли до њеног правог смисла. Да би боље разумео његов опус, Брдар се окреће деконструкцији модерне филозофије, како би је опет склопио у једну потпунију слику, покушавајући да до краја разуме Хајдегера. Управо због тога важно је сагледати обе фазе његовог стваралаштва из истог средишта, и то кроз три нивоа: филозофски, политички и  теолошки. Захватити целовито његово стваралаштво, за Брдара значи обухватити сва три нивоа. Зато ово исрцпно издање, захваљујући професору Милану Брдару, представља својеврсно ремек-дело о Хајдегеру, како за љубитеље и познаваоце његове филозофије, тако и за оне који се желе упознати са његовим животом и стваралаштвом. Читајући ову студију, на прагу смо да откријемо ко је заправо био Мартин Хајдегер и зашто је његов рад толико значајан у модерној филозофији.