Санскритска граматика са поредбеним објашњењима

Санскритом - сти. Сам-скрта, \"приправљен, исправан, уобличен за свештену употребу\" - назива се класична форма староиндијског која је, нормирана трудом граматичара, остала употребљива до данашњег дана као језик књижевности и науке. Та норма израсла је из староиндијске језичке предаје, која почиње са химничким зборником Риг-веде; преко млађе ведске књижевности, песничких и теолошко-филозофских текстова, идући ка епу, она постепено достиже онај облик, који се утврдио као “санскрит”. Разлика између санскрита и старијег ведског језичког ступњај не лежи у области гласовних промена, већ санскрит показује губитак граматичких облика и категорија, као и пад у заборав или другачију примену појединих речи старијег језика.