Утопија и последњи дани. Из савремене руске прозе

Познати српски преводилац Владимир Јагличић иза себе има већ замашан преводилачки опус, који укључује, поред осталих његових превода, и три антологије из руске књижевности: Антологију поезије осамнаестог и деветнаестог века (1994), Антологију Сребрног века (2016) и Антологију руске модерне приче двадесетог века , у четири тома (од Толстоја до Шаргунова, 2014). Сада је припремио избор из руске прозе, у новим до сада необјављеним преводима, трудећи се да представи оне књиге и писце који су српској читалачкој публици мање познати, а да истовремено постигне и извесну репрезентативност у одабиру која би добро представила неке правце и токове у савременој руској прозној уметности.

1. Константин Воробјов (1919-1975): Мој пријатељ Момич

2. Јуриј Нагибин (1920-1994): Златна моја ташта

3. Леонид Бородин (1938-2011): Поље Божије

4. Олег Павлов (1970): Дневник болничког чувара

5. Иља Кочергин (1967): Кинезов помоћник