Хиљадита година

Књига овог великог француског медијевалисте ставља на њихово право место претпоставке о мрачњаштву високог средњег века. Ова студија представља својеврсни опис страха хиљадите године, \"тог мрачног, покорног доба, извора свих старинских празноверица\". Страх који се јавља за време хиљадите године није неоправдан, јер је сама година тек почетак великих страдања у средњем веку. Реформом цркве и ширењем вере полако се припрема и свети рат.

Извори за проучавање нису увек релевантни, с обзиром на то да је хришћанство тежило да сакрализује историју, те је свеколика писана култура уведена у строго црквене оквире. Такође, једина књижевност писана је на латинском, у тесној вези са образовним установама, а \"ауторитети\" чувани у библиотекама говоре само о животима краљева, па и књижевност није добро полазиште за проучавање свакодневног живота средњег века.

Између слабо образованог друштва и рата који се спрема остаје простор за натприродно, те се хиљадита година везује за мистично, за обмане, за разне поремећаје - знаке веома блиске опасности.