Расправе, студије, чланци: X/2, О дијалектологији.

Као почетак Ивићеве научне делатности бележи се 1947. година кад је он, као студент петог семестра, припремио семинарски рад о говору Биограчића; тај је рад објављен тридесетак година касније и тада се испоставило да су у њему успостављени методолошки темељи модерне српске дијалектологије. Због тога је, из симболичких разлога, тај рад стављен на почетак овог петокњижја будући да се у њему налазе и зачеци оних теоријских поступака које ће Ивић касније темељитије разрађивати и стати у ред водећих светских дијалектолога и због чега ће бити позван да за Енциклопедију Британику напише општу одредницу Дијалекат и да у Марбургу предводи велики међународни скуп о проблемима дијалектолошке теорије. Широки увиди у проблеме дијалеката, с друге стране, омогућили су Ивићу да се нађе међу најугледнијим посленицима у Европском лингвистичком атласу и у Општесловенском лингвистичком атласу и да својом високом компетенцијом одреди критерије по којима ће се појединачни томови тих атласа припремати и публиковати. Осим у редакционим колегијима тих атласа, Ивић се нашао и у редакцијама неколико најугледнијих светских лингвистичких часописа, а под његовим вишедеценијским уредничким старањем и Зборник (Матице српске) за филологију и лингвистику стекао је висок међународни углед; својим укупним делом, уз све то, Ивић је заслужио и позив за чланство у десетак академија и научних друштава у свету.