Време, свест и комплексност. Темпоралност у Бергсоновој и Хусерловој филозофији

Да ли су саме временске структуре временског или вечног карактера? Може ли се одлучити да ли је временитост \"субјективна\" или \"објективна\"? Да ли метафоре тока и струјања адекватно описују природу времена? Књига Марка Лошонца тражи одговоре на ова питања пре свега помоћу Бергсонове и Хусерлове филозофије времена, фокусирајући се на начин на који се временитост као самостваралачка и комплексна форма конституише. Може се рећи да су у питању два аутора који су највише допринели концептуализацији времена у повести филозофије, не само у квантитативном смислу, већ и у погледу строгости и креативности појмова.