Школа са људским лицем. Реалност и визија

Постојали су, постоје и данас, различити пројекти и покушаји да се испоставе хуманији, људски односи у глобалном друштву и/или његовим сегментима. Ако посматрамо живот уверићемо се да је успостављање нормалног и моралног поретка у свету сложен и тежак подухват. Исто тако и у школи. Јављали су се у 20-ом веку реформаторски покушаји и у образовању са мање радикалним хуманистичким циљевима и начелима од Шенебекових (нпр: Самерхил, Монтесори, Валдорф).

Ову књигу не треба читати у журби. Да бисмо схватили мотиве и животну филозофију аутора, треба за читање да одвојимо време, треба јој приступити готово са страхопоштовањем и радозналошћу, да нас обузму и надахну ауторове идеје и настојања и пожелимо да живимо са децом на исти или сличан начин.

Ако се освренемо унаоколо приметићемо породице и школе чији родитељи и наставници истрајавају на оживотворењу правих вредности и идеала; Оне делују као хумане оазе у хаотичном и суровом свету. У сличном положају може се наћи  школа са људским лицем .

Независно од бројних препрека и одсуства систематске друштвене подршке сваки наставник и родитељ може да унапређује и хуманизује оно што има пресудни развојни значај –  квалитет односа са децом . Другарство и пријатељство из школе се радо и најдуже памти, дуже од рачунских операција или граматике, и више утиче на исход у образовању.

Нови, равноправни, другарски односи са децом представљају окосницу Шенебекове визије школе са људским лицем. Схватићемо важност нових односа, новог живота са децом кад покушамо да их реализујемо. Живећи смислено и аутентично са децом, родитељима и наставницима, уопште се не јављају проблеми у вези са васпитањем. Активности и конфликти се поверењем и договором решавају. Такво сазнање ће посведочити они родитељи и учитељи који на тај начин живе у школи и/или породици. Зна наш народ одавно: Договор кућу гради .