Шеста сатира

Шеснаест сатира у хексаметрима, распоређених у пет књига (готово 4000 стихова), једино дело које је Јувенал написао, или једино које је сачувано, суочава нас с оним чега нема или је сасвим споредно у делима његових најпознатијих савременика – што није спадало у моћну и сурову Тацитову политичку историју, што је код елегантног Плинија Млађег нежно гурнуто под тепих, што прескаче идеалиста и педагог Квинтилијан, што није постојало за Стацијев рококо ларпурлартизам, што само Марцијал дотиче па изврће у досетку: Јувенал нас убацује у кошмарни свакодневни живот Рима - велеграда, роварећи по свим слојевима његовог становништва, од царева и сенатора до проститутки и служинчади, настављајући посао који је, лагодније и без разочарења пре њега заопочео Петроније својим Сатириконом.