Гласине. Најстарије средство информисања на свету

Сам наслов нас упућује на предмет ове студије - гласина као најстарије средство информисања, односно комуникације. Како бисмо кренули са анализом студије, потребно је прво дефинисати шта гласина заправо означава. Према речима аутора гласина представља \"вест, за коју се не зна одакле долази\" али је поуздано да она \"почиње да се шири, да кружи\". Гласине као прво средство комуникације, пре појаве писмености, и данас представљају својеврсни механизам за размену информација, које не морају нужно бити \"лажне\", али су свакако нужно \"незваничне\". На конкретним примерима из свакодневног живота (гласине о раду одређених предузећа, гласине о смрти познатих личности попут председника или глумаца...), како у Француској, тако и у Европи и Америци, аутор нам сликовито приказује како то медији налазе извор у неспоразуму и манипулисању, тражећи идеалну публику, јер \"свака гласина има своју публику\", публику којој би се прича допала, публику коју би убедила у оно што већ јесте њихов циљ.

Како се гласина одржава? Моћ гласине лежи у понављању, чак и када медијски утицај крене да јењава увек ће постојати сећање на одређену причу, гласину, коју док год има ко да исприча - она живи. У студији се проучава и то како су гласине својеврсна реклама, што није необична појава и често средство за постизање циљева у политици, у креирању медијских фигура, у маркетнигу и омаловажавању конкуренције... Међутим, када истина изађе на видело, да ли тада престаје са гласинама? То је управо последње питање које занима аутора: \"може ли се гласина зауставити?\". Одговор, као и детаљну поделу типова гласина, са којима се свакодневно сусрећемо а да тога нисмо ни свесни, можете наћи у овом издању, које поред редовног поговора садржи и нови поговор, у којем аутор анализира појаву гласина у доба интернета, и интернет као базу информација за данашње медије.