Пулсирање књижевности

Студије обједињене под насловом Пулсирање књижевности представљају збирку есеја Петера Зајаца о положају књижевности у савременом свету. Очигледно је да у постструктуралистичкој ауторефлексији наука о књижевности губи свој значај: \"Књижевност више није ни уздигнут прст против цивилизацијских претњи; цивилизацијска самокритика данас прожима све животне области, постала је јавна ствар, идеолошко и политичко гесло, али већ и публициштичка фраза\", каже сам аутор.

У епохи постструктурализма књижевност постаје \"свесна\" властите кризе. Та криза огледа се у неуспеху авангардиста, чија замисао о тоталној естетизацији није успела, те је доминирала примењена уметност и потрошачка, тј. забавна индустрија. \"Праве\" уметничке књижевности, која подразумева стварање пулсационих, гипких слика људских ситуираности у животном свету, нема! Међутим, њена будућност огледа се у прихватању и развијању постулата тзв. пулсационе естетике. Основни њен принцип јесте принцип узајамног деловања, што подразумева књижевни синергизам. Ово је предуслов који за Зајаца представља полазну тачку за враћање књижевности на прави пут - у сферу креативне уметности.