Изабрана дела

Устаљено је мишљење да је Пушкинова смрт означила рађање новог великог песника. У том мишљењу постоји нешто рационално: образована Русија сазнала је за Лјермонтова захваљујући његовој песми „Поводом песникове смрти\", а други велики руски песник био је рођен још за Пушкиновог живота. Пушкиново стваралаштво било је значајан подстицај необично талентованом дечаку да окуша своје снаге већ у четрнаестој години свога живота. Рођен 1814. године, на завршетку крајње драматичних догађаја Наполеонове авантуре, нови велики песник је као необично осетљиви дечак пратио узбудљиве догађаје у својој породици и истовремено ништа мање узбудљиве догађаје у својој земљи. Насупрот жељама богате и деспотски расположене племкиње из највишег друштва Јелисавете Арсењеве, њена јединица се удала за скромног по пореклу и не особито угледног на друштвеној лествици официра Јурија Петровича Лјермонтова. У том браку је и рођен будући велики песник. Само три године после његовог рођења, осетљива и не доброг здравља, мати му је умрла. У већ непријатној породичној атмосфери, распламсала се огорчена борба између таште и зета за дете. Преосетљиво дете је постало објекат дубоког непријатељства оца и бабе по мајци преживљавало је све оно што се око њега збивало. Од оца и мајке наследио је осетљивост, тананост, необичну осећајност, интелигенцију и таленат.

У њему се таложио бескрајни бол, јер је волео и оца и бабу и није разумевао њихово непријатељство. У неравноправној борби богата и карактером моћна баба однела је победу, отац је одступио. Тада се малишан повукао у себе, дубоко је преживљавао сваки догађај око себе, размишљао је на свој начин о свему што се око њега причало и догађало. Од детињства му је остало осећање да је свет око њега толико несавршен и толико наказан да се против њега треба борити. У њему се у таквим околностима развило трагично осећање усамљености, туге, безнађа, побуне против читавог реда ствари у животу.