Изабрана дела

Рођен у Симбирску, у имућној трговачкој породици у години Великог отаџбинског рата 1812. године, Иван Александрович Гончаров је својом личношћу, својим васпитањем, образовањем и својим животом обележио у руској књижевности и руском друштвеном животу посебан и у много чему оригиналан пут. Живео је у време великих и необично значајних преломних догађаја, у време прве фазе убрзаног, конвулзивног преображаја велике феудалне империје у грађанску друштвеноправну државу европског типа. Док су његови нешто старији савременици Александар Пушкин и Александар Грибоједов, његови вршњаци Николај Гогољ, Висарион Бељински и Александар Херцен, и његови нешто млађи савременици Иван Тургењев, Фјодор Достојевски, Михаил Салтиков-Шчедрин, Лав Толстој, Николај Чернишевски дубоко преживљавали и сваки на свој начин активно учествовали у свим догађајима у духовном и друштвеном животу свога народа, Гончаров је, на први поглед, остајао изван свих струја и токова који су обележавали руски XIX век.

По особинама своје личности одударао је од свих својих савременика: миран, спокојан, ништа га не може избацити из привидне равнодушности, био је човек необичног темперамента за своје време, увек је одавао утисак да га ништа не може узнемирити, узбудити и бацити у ковитлац друштвених збивања. То је све само на први поглед. Испод тог апсолутног мира, испод те лежерности, равнодушности, текла је моћна струја унутрашњег духовног живота. Спољни мир је био само копрена која је скривала необично оштро посматрачко око, које је било у стању да својим погледом продре непосредно у срж свих појава. Иза тога привидног застора скривао се и велики ум, који је био у стању да обухвати читаву историју свог народа и да је осмисли на посебан начин.