Лјуди који не плачу

Ова збирка прича младог аутора Милоша Фолића представља особен литерарни допринос савременој књижевној сцени. Комбинацијом пасуса који подсећају на лирску прозу и сегмената реалистичке дескрипције Фолић читаоцу пружа искуствен доживљај свакодневних животних ситуација из перспективе различитих људи. Честа употреба првог лица за представљање главних актера појединачних прича омогућава субјективно урањање у приповедачки свет, док са друге стране сугерише Фолићево поштовање личности као такве. Збирка је подељена на два сегмента: „Потрагу за смислом...“ и „...и пронађене илузије“. Такви поднаслови сведоче о ауторовој жељи да обухвати целовитост човековог животног пута од почетака потраге за смислом сопственог живота до свега онога што на том путу среће. О људима који не плачу и о онима другима говори низ прича у овој збирци.