Манифест против империје. Прилог историји америчког (нео)империјализма

Савремени светски аналитичари пројектовања модела за XXИ век и нових облика идеолошког инжењеринга полазе од једне неспорне чињенице: човечанство је ушло у трећи миленијум са мноштвом нерешених проблема, без јасне перспективе у погледу могућности њиховог решења. И док једни крајње песимистички гледају на будућност, прибегавајући повремено библијским пророчанствима, попут, примера ради, Умберта Ека, који сматра да се свет креће једном једином циљу, а то је – пакао, други, с непоузданим оптимизмом, најављују нову овоземаљску идеологију у виду Новог светског поретка.

Писац ове студије Саша Марковић аргументовано одбацује оба наведена приступа, сматрајући их излишним и нереалним. При том, њега нису повела, још мање занела, велика имена савремене политичке мисли; он их је темељито проучио, али је смело кренуо сопственим путем, опредељујући се за емпиријски поступак у анализи савременог света и његове будућности. По његовом мишљењу, промене које су се одиграле у друштву и у природи, и то на планетарном нивоу, захтевају нову логику и нову научну методологију.

У епицентар своје књиге аутор смело поставља америчку неоимперијалну политику, која планирано, континуирано и систематично „производи\" и истовремено примењује политичко насиље које води само једном циљу, а то је – апокалипса. То је идеја водиља коју писац зналачки разрађује кроз три дела своје студије: 1. Империјални карактер републике; 2. Порекло англоамеричке доминације, и 3. Мултиполарност или изолација Америке.