Велике савремене демократије

Упоредна студија великих савремених демократија, изузимајући Француску, намеће и питање методе и питање избора. Пошто овај рад не треба да понавља расправу о упоредним политичким установама, упоредни приступ је овде подређен низу врло синтетизованих монографија, нанизаних једна уз другу, да би се читаоцу пружио систем лакших референци. Очигледну незгоду такве методе ублажава тема првог дела: општи историјски и теоријски увод, надовезујући се на појам демократије, њена правна и политичка мерила и на класификацију одговарајућих уставних система.

Што се тиче прве тачке, не долази очигледно у обзир да се преузимају, чак ни синтетизована, небројена теоријска разлагања, настала у тражењу дефиниције демократије. Општи преглед монографија у саставу ове књиге првенствено је усмерен на позитивно право демократија западног типа, које одговарају минималној дефиницији: систем установа у којем се одређивање власти решава мирним путем, изборима на одређено време, након утакмице по утврђеним правилима.

Важно је да се претходно, кроз подсећање на неколико класичних доктрина и формулација, заокруже темељна мерила демократије и да се потом та мерила тачније одреде анализом институционалних основа савремених демократија. Међутим, простор за доктринарне и теоријске елементе у оквиру овог увода је ограничен. Чинило нам се да је боље развити само неке од њих, као плод произвољног избора, него покушавати немогуће, састављање исцрпне синтезе. Коришћена метода даје врло велики простор цитатима, настојећи да се избегне њихово издвајање из контекста. Уместо често околишне парафразе, цитати дају могућност приказивања сваке тезе или теорије и њеног сучељавања с примедбама других теза и теорија.