Југословенски ратови 1990-1996. Посматрања једног Србина у Немачкој

„Два месеца после НАТО интервенције против Савезне Републике Југославије 1999. пошао сам, после десетогодишње паузе, у Србију, у свој завичај, град Лесковац, где сам у окриљу породице провео најдужи период младости. Лесковац сам напустио 1955. и отишао у далеку Западну Немачку.

Дуго, исцрпљујуће путовање у стару домовину било је повезано са извесним процедурама, које су биле последица ратних разрачунавања, као и са административним и емоционалним препрекама које су се тешко превазилазиле. Први пут сам морао да, као немачки држављанин, са немачким пасошем, тражим визу за улазак у своју домовину, пошто СР Југославија и СР Немачка, као чланица НАТО-а, од почетка НАТО интервенције нису одржавале никакве дипломатске односе.

Преко једног пријатеља сам добио неколико важних информација о избору најбољег начина путовања – такозваног гастарбајтерског аутобуса .\"

На овај начин Живојин Дацић започиње своју књигу у којој су, поред првенствено документарних и чињеничких елемената, присутни елементи биографског, на основу којих је позиционирана јединствена инстанца проматрања ратова у Југославији. Премда окосница ове књиге јесу ратови између 1990. и 1996. године, Дацић сагледава широк временски период друштвено-политичких промена југословенског простора и различитих аспеката конфликта који су условили сукобе и након 1996. године. Специфичност и врлина ове књиге јесте настојање аутора, Србина који највећи део живота живи у Немачкој, да осветли, са свих страна,  све чворишне тачке југословенских ратова и њихов ехо, те да тиме буде успостављена опомена о непонављању истих кобних  образаца.