Друштво у XИ и XИИ веку у маконском крају

Желећи да проучим друштво, а поготово лаичко друштво, током два значајна века феудализма, хотимично сам истраживања спровео у скученом оквиру једне мале области. Наиме, метода регионалних монографија омогућава директан приступ људима, не издвајајући их из њихове средине, омогућава да се изблиза прати историја породица и иметака, да се у исти мах проучавају различите активности и установе и уоче везе између њих. Само та метода може да буде припрема за велике синтезе и познато је до каквог је напретка већ довела у Француској географију и, у области средњовековних проучавања, историју политичких кнежевина или градова. Недавни радови из области друштвене историје охрабрили су ме у намери да је применим, па сам покушао да оживим у XИ и XИИ веку читаво становништво једне области, властелу и свештенство, сељаке и трговце. Одабрао сам маконски крај јер је значајно дело преминулог Делеажа о сеоском животу у Бургундији пре XИ века представљало чврсту полазну тачку и умногоме олакшало претходна истраживања. Још један разлог овог избора јесте што у маконском крају историчар феудалног друштва има изузетно ретко преимућство да може да користи картуларе из X века и, сходно томе, упозна претке људи и пређашње облике институција које проучава. Нисам желео да унапред прецизно ограничим простор својих истраживања. Наиме, ни клима, ни тло, ни изглед људских станишта не оцртавају око садашњег маконског краја јасне границе; у Бургундију, Бресу, лионски крај, области крај Лоаре прелази се кроз скоро неосетне промене. А што се тиче некадашњих оквира политичке географије, учинили су ми се једнако произвољни као и данашњи. (Жорж Диби)