О кретању небеских сфера

Аристотелова и Птоломејева слика космоса владала је, са неколико значајних измена, преко хиљаду година. Тек 1514. године пољски свештеник Никола Коперник оживео је хелиоцентричан модел универзума. Коперник га је поставио само као модел за израчунавање положаја планета јер је био забринут да би га црква означила као јеретика, уколико га предложи као опис стварности. Коперник је постао уверен, кроз своју анализу планетарних кретања, да је Земља центар универзума само толико колико и друге планете и Сунце. Ова хипотеза је постала позната као хелиоцентрични модел. Коперников пробој је обележио један од највећих парадигматичних помака у историји света, отварајући пут модерној астрономији и широко утичући на науку, филозофију и религију. Стари свештеник је оклевао да открије своје теорије, да не би испровоцирао црквене власти на било који љути одговор, па је тајио свој рад од свих, сем од неколико астронома. Коперникова прекретница О кретањима небеских сфера објављена је док је био на самрти, 1543 године. Није живео довољно дуго да би био сведок хаоса који је узроковала његова хелиоцентрична теорија.

У првом одељку шестоделне књиге, он је испитивао Птолемејев систем, који је поставио сва небеска тела у орбиту око Земље, и успоставио тачан хелиоцентрични поредак: Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн (шест планета до тада познатих). У другом делу, Коперник се служи математиком (дакле епициклима и еквантима) да би објаснио кретање звезда и планета, и образложио да је кретање Сунца идентично са кретањем Земље. Трећи део даје математичко објашњење процеса равнодневица, које Коперник приписује окретању Земље око своје осе. Преостали делови књиге фокусирају се на кретање планета и Месеца. Коперник је први који је исправно позиционирао Венеру и Меркур, успостављајући са изузетном тачношћу поредак и растојања познатих планета. Он је запазио приближавање ових двеју планета (Венере и Меркура) Сунцу, и приметио да се обрћу већом брзином унутар Земљине орбите.

Многи су писали о скромном пољском свештенику који ће променити начин на који људи посматрају свемир, али је немачки писац и научник Јохан Волфганг фон Гете можда најелоквентнији када пише о Коперниковом доприносу: \"Од свих открића и мишљења, ниједно можда имало већи утицај на људску свест од доктрине Коперника. Свет је опрезно постао познат као округао и комплетан сам по себи када је тражено да се одрекне огромне привилегије да буде центар универзума. Никад, можда, није било више тражено од човечанства - са прихватањем оваквог становишта многе ствари нестале су у магли и диму! Шта је постало од раја, нашег света невиности, религиозности и поезије, сведочанства чула, уверења поетски-религиозне вере? Није ни чудо што савременици нису желели да све ово нестане и пружали су сваки могући отпор доктрини која у својим конвертовањима овлашћује и захтева слободу виђења и велича мисли до сада непознате, о којима није нико ни сањао\".