Средњовековна цивилизација Западне Европе

Двадесети век обогатио је страст за средњим веком новим техникама у области осећајности, технике и мисли. Обнавља се интересовање за античке храмове, порушене тврђаве и недовршене катедрале, савремена литература уздиже средњи век на престо, свака нација идентификује свој национализам са својом средњовековном историјом – Француска крсташких ратова, Немачка Фридриха Барбаросе, Италија Дантеа... Међутим, требало је да прође још много векова да би се слика средњег века сагледала у боји, не само као један мрачан период, како су је представљали у ренесанси и класицизму. Намера Жака ле Гофа управо је то – приказати ведрији средњи век, не мрачњачки, већ као један антипод свим досадашњим приказима. Своју намеру Ле Гоф остварује ослањајући се на науке сродне историји, пре свега, на антропологију и етнологију, како би боље схватио друштво и цивилизацију које су до краја идеализовале методе историје повезане са идеологијом традиционалних владајућих класа. Пажња је усмерена на економску и друштвену организацију Западне Европе, у односу на Кину, Индију и Византију тог доба. С друге стране, тежи се објаснити шта је то \"примитивно\" у средњовековној цивилизацији, те осветлити поменуте структуре у склопу повезаности материјалног, биолошког и менталног живота људи средњег века.

Први део студије односи се на проучавање раног средњег века, почевши од В века, и доласка Варвара, па све до организације хришћанског света, те и саме његове кризе у XИВ и XВ веку. Други део посвећен је средњовековној цивилизацији, простору и времену у којем настаје.

Ова свеобухватна студија садржи и \"Речник имена и појмова\", али и илустрације средњовековних катедрала, правна документа, као и мапе, попут мапа европских држава средњег века, или мапа кретања крсташких похода.

Средњи век је прошао тај круг историјских гледања. Ренесанса и класицизам видели су средњи век у црном. Било је то време уметности зване \"готика\", варварске схоластике, и Енглези пронађоше добру формулу: тхе дарк агес, мрачни векови. Револуција од 1789, која је укинула \"феудална\" права у Француској, а огласила им погребна звона у Европи, дала је средњем веку, који је изједначен у политичком и друштвеном погледу са феудализмом, садржину такође достојну презира. Обележје \"феудалан\" постаје погрдно. Романтизам је почео да обрће ток струје. Лјубав према рушевинама пренела се са античких храмова на порушене тврђаве и недовршене катедрале. Страст за овим предметима сањарења порасла је до те мере да су их хтели рестаурисати, улепшати, обновити или, тамо где су тек били у плану, направити... Стварно средњовековно је било замењено ученим медиевалним, неоготика је очарала клер, буржоазију и Американце. Трубадурски жанр, романи Валтера Скота, Квазимодо и Емеријо, дигли су средњи век на престо у литератури а Велен је измислио један средњи век огроман и префињен.

Ле Гоф