Преписка

Дубока и присна повезаност високо развијених естетичких теорија, уз дубоко улажење у најтананије детаље уметничке праксе, представља оно што је јединствено у овој преписци. У својој теоријско-практичној сарадњи Гете и Шилер не само што узајамно критикују своја дела која настају или су настала, него се истовремено труде да продру до последњих принципа уметничког уобличавања, до последњих принципа својствености и раздвојености литерарних жанрова. Али управо висока филозофска култура која чини мисаону подлогу ових тежњи Гетеа и Шилера нужно захтева историјску и критичку прораду овог њиховог наслеђа. Јер њихова филозофска култура јесте култура идеалистичке дијалектике у класичном периоду Немачке, са својом величином у формулисању значајних нових проблема, али у исти мах, нераздвојно од тога: са својим идеалистичким изобличавањем и са својим идеалистичким постављањем ових проблема.