Како одолети сталној покретљивости? Снажна демократија против техно-трговачке мондијализације

„Они који су данас забринути имају све разлоге за то. Не само да је неизвестан опстанак човечанства, већ је угрожено и постојање живог света на нашој планети. Што се тиче услова људске егзистенције, сви знамо да је мањина проводи у изобиљу, а највећи део човечанства у беди. Као проста последица тржишних размена једно надчовечанство траје, срећно и поносно што живи „у ери глобализације\", уздижући се над једним подчовечанством које је лишено хоризонта и коме је, чини се, ускраћена чак и нада. Што се тиче утопијских пројеката универзалног и вечног мира они су тек реторички успеси, споразуми и уговори који врло лоше маскирају ширење тзв. етничких и идентитетских сукоба по свету. Зато, забринутима прво фале добри разлози да не очајавају, а онда и мотиви за деловање који би се профилисали као разлози за реаговање против нових фаталних појава, односно као разлози за пружање отпора императиву прилагођавања ономе што нам се представља као неизбежни планетарни смер кретања ствари. Јер нема ни отпора ни бунта ако не постоји идеја о томе како би друштво требало да изгледа и у ком би правцу човечанство требало да се креће.\"

Пјер-Андре Тагијеф