Хуманитарно разарање Југославије

Професор Дејвид Гибс са Универзитета у Аризони се у својој геополитичкој расправи Хуманитарно разарање Југославије, разматрајући америчке интервенције на Балкану, снажно обрушава на амерички милитаризам и експанзионизам. Његова је основна претпоставка да се агресивна америчка политика, која је до 1989. оправдавана претњом Совјетског Савеза, након завршетка Хладног рата ништа није променила, те да је, управо супротно, постала још агресивнија. Грађанске сукобе у Југославији, амерички стратези су искористили за проналажење новог, пост-хладноратовског, оправдања за постојање НАТО савеза (који је иначе пар еxелленце хладноратовска творевина) као и за одржавање нивоа државних издатака за војску и наоружање. Гибс је, тако, показао да су хуманитарне интервенције на Балкану помогле у установљавању нових, потпуно патворених разлога милитаризма. Југословенски случај послужио је да се интервенције САД посматрају као добронамерне, чак алтруистичке, и ово се показало као корисно за оправдавање скоро свих америчких акција у иностранству. Све своје тврдње професор Гибс је аргументовао користећи бројне изворе: од новинских чланака, преко сведочења у Хашком трибуналу, биографија главних учесника трагичних догађаја на Балкану са краја XX века, званичних извештаја западних влада као и бројних других сведочанстава.