Повест грчке културе, том 4

Четврти а уједно и последњи том Повести грчке културе Јакоба Буркхарта полази од приказа грчког разумевања физичке лепоте. Наиме, из грчке уметности не може се сазнати о физичком изгледу грчког човека како се увек представљало оно \"посебно, идеално сабрано\". Тиме се доказује шта је важило за узвишено и дивно, али и то да се поједини Грци издвајају по лепоти, као на пример Јонци. Такође, и Аристотел у својој Политици пише о идеалној лепоти, нпр. какав је изглед носа прихватљив да би се могло рећи да је \"леп\". Колико је физичка лепота била важна за Грке говори и то да није било забрањено молити се боговима за њу.

Поред тога, Буркхарт говори и о настанку имена Грка, грчком језику и поезији - дакле о свему ономе што каратерише човека одређеног историјског периода, те су тако и насловљени делови ове књиге: \"Херојски човек\",\"Колонијални и агонски човек\", \"Човек петог столећа\", \"Човек четвртог столећа - до Александра\", \"Хеленистички човек\".