Торквемада и инквизитори

Ова студија има за циљ, како сам Едвардс каже, да \"продре\" у личност оних који су се налазили на челу инквизиције у Шпанији, а не само да прикаже пуке историјске чињенице о минулим догађајима. Поставља се питање, дакле, ко на себе може преузети обавезу да истражује како интимни тако и јавни верски живот. Једна ствар је ипак запањујућа свакоме ко проучава личности водећих инквизитора између XВ и XIX века, а то је да су се велике фигуре инквизиције појављивале само у ранијим временима. Каснији инквизитори били су пре правници него теолози, пре бирократе него идеолози, иако ово није зауставило успостављање инквизиције за уметност и књижевност.

Појам изопштавања и кажњавања верника као феномен једна је од централних тема ове студије, а са њим и проучавање идеолошке основе установа и организације прогона јереси од XВ до XIX века у Шпанији.

Намера аутора није само приказ \"бездушних бирократа\", већ и проналажење разлога за разумевање њихових поступака. Прича почиње са једним од првих инквизитора, Томаса де Торквемаде, са којим почиње историја једне нове Шпаније.