Речник психоанализе

Овај Речник није ни лексикон ни глосар, и није искључиво усредсређен на фројдовска открића: он нуди попис и преглед свих елемената мисаоног система психоанализе и приказује начин на који је она, крајем XIX и током XX века, изградила једно специфично знање, што подразумева својеврсну концептуалност, историју, непрестано изнова тумачено оригинално учење (Фројдово дело), као и родослов учитеља и ученика и одређену политику.

Из те перспективе, он у исти мах разматра појмове, земље у којима се психоанализа раширила, биографију њених посленика, психопатолошке ентитете које је психоанализа створила или преобликовала, дисциплине које је увела или којима се надахнула, прве случајеве – на којима је засновала своју клиничку методу, технике лечења и психичке и психолошке феномене на које се ослањала, које је изумела или су се њоме надахнули, дискурсе и облике понашања које је преиначила кад је реч о рађању, породици, смрти, сексуалности и лудилу, или који су изграђени на основу њених поставки, установе које су је утемељиле, сам фројдизам, његове различите школе и његову историографију, као и противречни утицај његових открића на друге интелектуалне, политиче и религиозне покрете.

Речник укључује и друге појмове из Фројдовог непосредног живота: чланове породице, учитеље, писце и уметнике са којима је имао преписку или лични контакт, као и 24 његове књиге. Свака одредница у речнику садржи и библиографију најбољих дела, докумената или архивске грађе који су омогућили да она буде написана.