Списи из филозофије уметности

У природи и уметности бит тежи, пре свега, да се оствари или прикаже појединачно. Зато се највећа строгост форме показује у почецима обе; јер без ограничења се оно што је безгранично не би могло појавити; да нема строгости, не би могло бити ни благости, а јединство се може осетити само посредством засебности, подвајања и опреке. Стога је на почетку стваралачки дух сасвим изгубљен у форми, недоступан, затворен, па чак и у крупном још опор. Али што више успева све своје обиље да сједини у једном створењу, то више, постепено, попушта његова строгост, а тамо где је сасвим изградио форму, тако да у њој задовољен мирује и самог себе докучава, он се, такорећи, разведрава и почиње да се креће у виду благих линија.