Списи из опште лингвистике

Назив Општа лингвистика преузет је из административног назива женевских предавања. Тај назив, дат под утицајем немачког израза Аллгемеине Спрацхwиссенсцхафт , био је у честој употреби у француском језику почетком XX века, али он никако није покривао јединствени појмовни садржај. Силвен Ору, на основу прегледа дела која су објављена на немачком, енглеском и француском између 1870. и 1930, утврдио је да су се под општом лингвистиком подразумевале понекад чак и пет области: 1. Сазнања о општој лингвистици и њеним резултатима; 2. Радови о језику намењени широј публици; 3. Енциклопедије које захватају знања о језицима; 4. Методолошке расправе; 5. Монографије о категоријама које чине ову дисциплину. Изгледа да се Сосир лично никада није бавио питањем административног назива који је одређен за његове курсеве: визију свога учења он је приказивао као “филозофију лингвистике”.