Списи из антропологије и историје

На крају једног завршеног века нашим се мислима намеће крајње природно питање где се налазимо, који је део свог дугог и мукотрпног пута човечанство прешло, да ли иде правцем који води крајњем циљу и колико му је пошло за руком да одмакне на том путу. Одговор на ово свеобухватно питање изискује ништа мање него карактеризацију времена у којем живимо, повезану са прагматичном дедукцијом нашег стања из узрока скривених у ранијим догађајима и околностима, дакле опис века који смо оставили за собом. Оно што јесмо мора бити забележено потпуно и одређено али не треба да будемо приказани као мртви део истргнут из читаве слике тог времена, него као жива карика међусобно повезаног низа узрока који заједнички делују, као производ снага које су деловале пре нас и, напослетку, као извор других, нових снага које ће тек доћи.