Песничка имагинација

Вилхелм Дилтај био је филозоф и историчар културе који је имао значајан утицај на филозофију двадесетог века као и на широк спектар других научних дисциплина: поред својих значајних радова о теоријама историје и хуманистичких наука, Дилтај је дао значајан допринос херменеутици и феноменологији, естетици, психологији и методологији друштвених наука. У оквиру Дилтајевих главних списа о естетици и филозофском разумевању поезије, као и репрезентативних есеја књижевне критике налази се и текст„Песничка имагинација” који представља његов покушај да испита филозофски положај књижевности у односу на психолошку и историјску теорију.

\"Поетика коју је створио Аристотел била је у свим добима свесног уметничког песништва, све до друге половне 18. века, оруђе поета за њихов рад и она тачна мера критичара све до Балоа, Готшеда и Лесинга, од које се страховало. Она је била најделотворније помоћно средство филологије за тумачење, критику и одређење вредности грчког песништва. Уједно је поред граматике, реторике и логике била саставни део вишег образовања. Затим је естетика рођена из немачког духа, у великим временима нашег песништва водила Гетеа и Шилера у њиховом стварању, уздизала Хумболта, Кернера и Шлегела у њиховом разумевању и учвршћивала их у њиховом суду. Посредством та два владара немачке поезије завладала је целим њеним царством, уз садејство Хумболта, Морица, Кернера, Шелинга, Шлегела, најзад Хегела, као министара лепих уметности који дејствују под њиховим руководством.\" В. Дилхелм