Зелени рај

Попут слика Провансе Пола Сезана, приче у Зеленом рају Макса Рукета (1908–2005)  специфични су портрети строге лепоте јужне Француске. Стваралачка моћ коју овај француски писац црпи из пуноће природе изазива чуђење и чежњу за „митским“ просторима прошлости и детињства. Зелени рај је путовање у срце природе, где се налази самоћа али и мистичан свет. Првобитно написана на окситанском, ове приче-реминисценције и народне приче укорењене су у усменој традицији и усредређене на сеоску културу Лангдока. Попут бајки, ове приче базиране су на укрштају свакодневног и натприродног, уоквирене ванвременским поретком стварности.

Макс Рукет, песник, прозни писац и драматург, значајна је фигура очувања окситанске културе и књижевности. Његово ремек дело, Зелени рај привукло је велику пажњу и наишло на одличне критике.

Из предговора Зеленом рају издавајамо:

„Макс Рукет и његово дело представљају изврстан пример раскола између књижевности у моди и укорењене књижевности. То су два јасно разграничена подручја: књиге које се, попут извора обраслог коровом, напајају на основним проблемима људске судбине: бићу, времену, детињству, укусу вечности, смрти. [...] У изврсној књизи Макса Рукета, корачамо, широм отворених очију, у сусрет судбини која нас, парадоксално, наводи да посматрамо свет и своје ближње силовитим погледом који је истовремено и муњевит и пролазан.”

Жан Каријер