Никомахова етика

Никомахова етика представља оригинално етичко учење Аристотела. Књига се састоји из десет поглавља, а у њој се говори о врлинама које су засноване на запажањима и искуствима стварности моралног живота, те о добром у људском животу које човек чини да би живео у сагласности са оним што је најбоље у њему. Лјудско добро дело се састоји од делатности према врлини: расуђивању, умерености, храбрости, честитости, самоконтроли, праведности, пријатељству, доброчинству, итд. С друге стране, то је конзистентна теорија о људској срећи. Тако у првој књизи, која представља расправу о појму \"људског добра\", кључно питање је – састоји ли се људска срећа само у једном добру или укључује више типова добра. Аристотел сматра да се срећа заснива на више врлина, али она најпотребнија јесте мудрост.

Аристотелова етичка разматрања имају савремену црту, не припадају само његовом времену. Ово је заиста јединствена литература о етичким питањима. Полази се, пре свега, од разумевања појмова доброг, праведног, правичног и законитог, који никада нису били више у центру пажње као данас, у времену када успех мора доћи одмах, и када живот са собом носи многобројне моралне и етичке изазове.