Есеји Милоша Црњанског

Чини ми се да сви они који су се на овај или онај начин бавили есејом (а таквих је мало ако је веровати есејисти Сретену Марићу) слажу у једној ствари: есеј као жанр веома је тешко дефинисати. У настојањима да се одреди његова суштина, структурне карактеристике и функција, као облика, односно жанра или врсте, готово без изузетка наилазило се на препреку његове \"неодређености\" и \"неухватљивости\". То \"што не подноси никакав закон, па ни закон жанра\" сагледава се углавном као последица двеју уочених карактеристика есеја: његове субјективности и хибридности. Доводи се у питање чак и постојање “есејистсичког облика” као таквог: парадоксално се говори о форми есеја \"која захтева једну самосвесну безобличност\" о форми као \"неутралности\", која се аутору не поставља као задатост већ као изазов слободе.

Горана Раичевић