Гуливерова путовања

Да се свет много прозлио, мислим наш људски свет, бар за последњих пет-шест хиљада година, откако је кренуо из препотопског раја, доказ је, кад не би било других, литература коју матори дају деци. Ваљда да их спреме за живот. Приче грчке митологије, Одисеја, Гримове или Пероове бајке, Дон Кихот, Андерсонове бајке, Алиса у земљи чуда , Гуливерова путовања - да и не говоримо о савременим стриповима о Супермену, о телевизијским скечевима за децу, и сличним производима - све свирепости, јади и изопачености живота у њима су тако сласно и подробно насликане, тако претерано наглашене, као оно најнужније чему деца треба да се хитно и искључиво обуче и привикну. Наравно, деца се с почетка опиру, јер све то противречи њиховој природи, јер су рођена добра, добронамерна и племенита, као што је то већ давно доказивао Русо....

Сретен Марић