Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /home1/sijakov/public_html/konfiguracija.php on line 70
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Nemate knjiga u vašoj korpi SrpskiСрпскиEnglish

Notice: Use of undefined constant cir - assumed 'cir' in /home1/sijakov/public_html/pisac.php on line 18

Gumiljov, Lav

Natrag

Гумилев, Лев

 

Лав Гумиљов је био син чувених руских писаца Николаја Гумиљова и Ане Ахматове. Његов отац је био племић, официр Првог светског рата и познати руски песник раног 20. века. Када је Лав имао девет година, 1921, Николај је ухапшен због наводне умешаности у монархистичку заверу и погубљен. Као резултат тога, Лав и његова мајка су били под вечитим надзором совјетским власти.

Студирао је историју. Према речима његових колега, био је повучен и знао је да истакне своје племићко порекло. 1935. године је ухапшен због „терористичких погледа“, рекавши наводно да „у Русији још увек постоје племићи који сањају о бомбама“.

Полиција је такође пронашла забрањену антистаљинску песму Осипа Мандељштама под насловом „Живимо не осећајући земљу под собом“ преписану руком Лава Гумиљова. Тада су ухапшени и муж и син Ане Ахматове. Она се тада лично обратила Јосифу Стаљину и кроз неко време, можда због њеног књижевног статуса, син и супруг су ослобођени.

Лав је поново ухапшен 1938. године као контрареволуцинар, а спомињали су се и очеви „греси“. На суђењу је одбацивао све оптужбе, његова је мајка опет писала Стаљину, али овог пута неуспешно. Лав је осуђен на пет година затвора у источном Сибиру.Након одслужења казне придружио се Црвеној армији. Било је то 1944. године, пред крај Другог светског рата. Учествовао је у бици за Берлин и награђен је за храброст.

После рата се посветио писању доктората, фокусирајући се на туркијске народе. Али 1949. године је поново ухапшен као учесник антисовјетске илегалне организације. Власти су у то време јавно критиковале стваралаштво његове мајке. Међутим, Ахматова је остала на слободи, а Гумиљов је говорио да је први пут завршио у затвору због оца, а други пут због мајке.

Осуђен је на још дужу казну - 10 година у радном логору. Имао је већ 40 година, и многе здравствене проблеме. Недуго након што је био осуђен, написао је да се не нада да ће изаћи из Гулага жив, али то се ипак догодило. Део своје казне провео је као библиотекар. Ослобођен је 1956. године када је Никита Хрушчов започео своју славну кампању дестаљинизације.

Након изласка из логора, Гумиљов је наставио своје истраживање и проучавао историју степа и средњоазијских номада. Дошао је до једне од својих најпознатијих идеја - концепта пасионираности, неке „биохемијске енергије“ у појединим људима која се изражава као огромна воља ка деловању и често је непојмљива са тачке гледишта обичног човека.

Гумиљов је тврдио да је свака етничка група у историји прошла кроз исте фазе од рођења до свог врхунца, пре успоравања до инерције. Када пасионираност етноса достигне свој максимум, ствара жестоке вође и долази до великих освајачких ратова.

Гумиљов се ослањао на дела теорије евроазијанизма, према којој руска цивилизација није прави европски ентитет већ евроазијски геополитички и културни феномен. Гумиљов је Русе сматрао „супер-етносом“ који је некако обухватио утицаје турскијских народа и Монгола. Историчар је наглашавао важност савеза између Руса и људи из источних евроазијских степа. Тај је савез помогао Русији да се супротстави Европи.

Његове теорије су у СССР-у дочекане са доста скептицизма. Ситуација се променила тек касних осамдесетих година у време Горбачовљеве перестројке, када су дела Лава Гумиљова почела нашироко да се објављују. Данас се његова теорија пасионираности често критикује јер се не може проверити и доказати. Али Гумиљова и даље памте као великог научника и човека несаломивог духа.

 

 




Od istog pisca:


Notice: Undefined index: autor in /home1/sijakov/public_html/pisac.php on line 77

Notice: Use of undefined constant cir - assumed 'cir' in /home1/sijakov/public_html/pisac.php on line 81

 

 

© Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića