Јасперс, Карл | Natrag |
Jaspers, Karl |
Карл Јасперс (23. фебруар 1883 - 26. фебруар 1969) је био немачки психијатар и филозоф, представник хри&сцарон;ћанског егзистенцијализма. Остварио је велики утицај на теологију, психијатрију и филозофију. Рођен је у Олденбургу 1883. године. Рано је показао интересовање за филозофију. Међутим, по очевој жељи, после матуре уписује право. У то време лекари су му открили неизлечиво обољење плућа и срца, због чега ће Јасперс читавог живота морати да се клони сваког физичког напора. Он убрзо схвата да ипак није толико заинтересован за право и започиње студије медицине 1902. године. Медицину је завр&сцарон;ио 1909. године и почиње да ради у психијатриској болници у Хајделбергу. Од 1916. године ради као ванредни професор на Катедри за психологију у Хајделбергу, а од 1921. као редовни професор на Катедри за филозофију. Током власти националсоцијалиста, Јасперс је био приморан да напусти своју наставничку функцију због тога &сцарон;то му је жена била Јеврејка. Од 1943. године било му је забрањено и да објављује радове. У послератном добу битно доприноси обнови Универзитета у Хајделбергу. Године 1948. прихвата позив на Катедру за филозофију у Базелу, а 1958. добија Награду за мир. Умро је у Базелу 26. фебруара 1969. године. Већина критичара повезује Јасперса са филозофијом егзистенцијализма, делимично јер се базира на егсистенцијалистичким коренима Ничеа и Кјеркегора, а делимично и зато &сцарон;то тема индивидуалне слободе прожима његов рад. Почев&сцарон;и са савременом науком и емпиризмом Јасперс указује да све док испитујемо реалност ми се супротстављамо границама које неки емпиријски или научни метод не може да превазиђе. Као психолог, Јасперс је открио чињеницу да се човек не односи према свету превасходно са циљем да га сазна, већ пре свега да се практично оријенти&сцарон;е у њему. Он издваја три врсте погледа на свет: Први тип се односи на физички свет као скуп свих чулних свари у природи, &сцарон;то је предмет природних наука. Други тип се односи на самопосматрање човека као субјекта и обухвата духовно &ндасх; културно деловање, &сцарон;то је предмет духовних наука. Трећи тип погледа на свет уочава расцеп између човека и света и тежи да их обухвати у једно. Такво виђење света Јасперс назива метафизиком (филозофијом). |