Иако недовољно познат код нас, Хосе Ортега и Гасет је био један од најугледнијих европских мислилаца XX века. Пластично и књижевно стваралаштво сматрао је једним од...
О значају Картезијанских медитација у оквиру укупног Хусерловог опуса довољно сведочи податак да их је аустријски феноменолог Штефан Штрасер 1950. ставио на прво...
У књизи Феноменологија нашег времена Милан Узелац, дугогодишњи професор историје филозофије, естетике и филозофије музике на Универзитету у Новом Саду и...
Језик, истина и логика (1936) представља капитално дело Алфреда Џулса Ајера, својеврстан манифест логичког позитивизма. Ајер, као родоначелник аналитичке...
Ортега и Гасет (1883-1955), поред Унамуна, водећи је шпански филозоф, чији следбеници стварају како у Европи тако и у земљама шпанског говорног подручја (посебно у Латинској...
Ова обимна студија представља целовиту критику филозофског опуса Мартина Хајдегера, једног од најутицајнијих филозофа XX века, чије је дело највећи изазов за тумаче...
У својој докторској дисертацији под насловом \"Метафизички смисао светлости у уметничкој прози Николе Милошевића\" Јовица Б. Станковић анализира дело Николе...
Студија Филозофска топологија представља заокружен опус проф. др Милана Брдара, након 40 година његовог истраживачког рада. Као у сваком филозофском истраживању,...