Немате књига у вашој корпи SrpskiСрпскиEnglish

Венац за Мандељштама

Натраг

Аутор Мандељштам, Осип Емилијевич / Мандельштам, Осип Эмильевич
Област есејистика / лепа књижевност
Библиотека Одсјаји
Датум објављивања 27.02.2019.
Формат 20.5 x 14
Тежина 556
Број страна 471
Цена 2700дин / 25.71€
Повез Меки
Писмо Ћирилица
ИСБН 978-86-7543-360-6
Преводилац Miodrag Sibinović
Приређивач Miodrag Sibinović

У природној тежњи писца да створи нешто своје, што ће се разликовати од већ уобичајеног – млади ОсипМандељштам, у почетним годинама своје интензивне стваралачке активности, нашао се у редовима једне групе писаца „долазеће генерације“, коју је окупио критички однос према тада владајућој симболистичкој књижевности.Нашао се у кругу „акмеиста“, песника што су се побунили против симболистичке неодређености и магловитости, против уметности која, окренута апстрактним симболима, почиње да губи компоненту чулности и тиме креће ка неминовном самоуништењу. Тај нови концепт савремене уметности постављали су и све јасније формулисали, у раздобљу 1910–1913. године, као својеврсни иницијатор Николај Кузмин (1872–1936), а као оснивачи Николај Гумиљов (1886–1921) и Сергеј Городецки (1884–1967). Око овог концепта у Петербургу је 1911. формирана акмеистичка организација младих писаца под именом„Цех песника“ (у неким текстовима на нашем језику руски оригинал „Цех поэтов“ превођен је и као „Еснаф песника“). На њеном челу били су Гумиљов и Городецки и, као секретар, Ана Ахматова (1889–1966). „Цеху“ је, заједно с Михаилом Зенкевичем (1891–1973), Василијем Гипијусом(1890–1942), Владимиром Нарбутом (1888–1928), Георгијем Ивановом (1894–1958) и др., припадао и Осип Мандељштам (1891–1938). Имајући у виду потоњи стваралачки развој ових писаца, Мандељштамова супруга у својим изузетно занимљивим (и потресним) мемоарима тврди да су прави акмеисти били само Гумиљов, Ахматова и Мандељштам, док су остали само случајни сапутници (Н.Мандељштам 1984: 115).


Садржај         Додај у корпу



 

 

© Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića