Шаманизам и архајске технике екстазе

У овој студији појава шаманизма представљена је из перспективе опште историје религија. Наравно, није искључен ни социолошки нити психолошки приступ. Историјска подлога ту је да синтетизује сва посебна истраживања. Аутор се не ослања на проучавање само једне струје шаманизма, већ истражује више њих: сибирски, северноамерички, јужноамерички, индонезијски, океанијски... Такође, пише и о архајским техникама екстазе и магији.

У предговору за ову студију, под насловом У свету архајског човека , Зоран Стојановић на најсажетији начин описује појам шаманизма:

Шаманизам се темељи на психофизичком дуализму, на схватању да душа може за извесно време да напусти тело а да се то не одрази фатално на људску јединку. С друге стране, шаманизам подразумева расцеп у крилу светога, што значи, уз добре, појаву и злих духова а тиме и потребу да се заједница заштити од њих. Шаман је тај који кроз врло сложену и тешку иницијацију стиче дар и вештину, довољно ефикасну, да заједницу којој припада штити од свих зала. Он није свештеник у правом смислу речи, као што ни шаманизам није посебан облик религије; да то јесте онда би овај свуда где се среће (а среће се на свим континентима) носио са собом исту слику света, што није случај.